Зашто вампири морају бити позвани?

Вампири су свакако најомиљенији фантастични ликови читалаца и љубитеља легенди. Због славе и оригиналности посебно се сећамо грофа Дракуле, ђаволског вампира, љубитеља бола, страсти и греха. Власник замка у Трансилванији, волео је да уједе, а затим убија своје жртве, сисајући њихову крв и хранећи се њоме. Али оно што многи људи не знају је зашто вампири морају бити позвани? Не брините, ми ћемо то детаљно објаснити.

Вампири не могу сами да уђу у кућу без позива јер се праг на митолошком и духовном нивоу сматра неком врстом магијске и заштитне баријере која даје сигурност дому. Ако вампири покушају да уђу непозвани они ће ослабити или чак изгубити своје моћи.

У овом чланку ћете разумети да вампирска фигура има више нијанси, често непознатих. Открићете шта се крије иза ове легенде почевши од фигуре најпознатијег вампира Дракуле. Овај роман почиње тако што је Џонатан Харкер недавно дипломирао правник, долази из Енглеске, има девојку која се зове Мина и током свог путовања у Трансилванију склапа уговор о некретнинама са грофом Дракулом. За неколико дана схватиће да више није власник, већ заточеник грофа са натприродним моћима, ђаволски вампир.

Читајући овај чланак, схватићете зашто вампир мора бити позван, који су то елементи који га могу отерати, или позвати да упозна ваш свет и опасан свет вампира.

Одакле идеја за вампирски позив?

Све почиње у 17. веку. Управо 1645. године, важне и на историјском нивоу, када је избио рат између Османског царства и Млетачке републике. У овом периоду, Леона Аллатиус, (грчки теолог, заштитник и револуционар италијанске ренесансе) је у једном од својих рукописа написао да такви митови о вампирима нису у стању да нашкоде грађанима и њиховим домовима, осим ако не уђу након одговора власника у врата.

Отварање врата од стране станара вампири сматрају гестом љубазности, позивом да се придруже људима у кући. Упркос томе, сматрају се нечистим бићима, толико да оличавају грех, таму, побуну и насиље, али и знак паганства. Због тога су Скандинавци и Келти веровали да је могуће заштитити се од ових еклектичних и опасних створења коришћењем природних елемената попут белог лука и дрвета јасена из древног намештаја.

Између осталих разматрања, има и оних историчара који верују да је тема отуђења веома усредсређена, за шта је пример Дракула. Њега су плијенили вампири попут Кармиле, Рутвена или Варнија. Све ове фигуре имају нешто заједничко: разноликост. Они се разликују од пуког бића, ту настаје струја 'вампиризма': спољашњи израз њихове различите природе и понашања према другима.

Веровање у вампиризам је тада ојачано чињеницом да је, без начина да се провери и утврди тачна смрт, у прошлости, било случајева да су људи живи закопани, због чега је становништво замишљало да се појединци враћају у живот после смрти. Најзад, међу древним симптомима вампиризма, популарне легенде се односе на туберкулозу и бубонску кугу, али и наследне болести. Ово је очигледно одбијено.

У сваком случају, евидентно је да је фолклорни жанр направио револуцију у свету драматичним и убедљивим причама о фигурама везаним за жанр фантазије. За оригиналност стоји фигура такозваног „вампира“. Многи људи су сматрали и још увек мисле да би ови ликови могли бити стварни. Оно што је сигурно јесте да се у неким причама зна да су вампири познати по својој лукавости. У ствари, они могу ући у кућу само ако их позове власник. Друге приче нам говоре да их је лако омести јер морају да анализирају објекте око себе како би потенцијална жртва изашла на видело, али мистерија око овог лика је моћна.

Неки кажу да се Трансилванија, место коме се диве туристи, налази на једном од најјачих магнетних поља на Земљи у Румунији и да њени људи имају способност екстра-чулних перцепција. Многи верују да вампири, 23. априла (на дан када се слави Ђурђевдан), вампири лутају.

Осим тога, с обзиром да је место познато захваљујући Дракули Брама Стокера, лако је ако сте туриста да се емоционално укључите у причу, посебно ако одлучите да посетите низ кривудавих улица.

са суседним тамним шумама. Посетиоци замка Бран треба да направе разлику између историјске стварности Брана и Дракуле, који постоји само у машти.

Зашто вампири морају бити позвани?

Према најсензационалнијим и најпознатијим легендама, вампири из разних разлога не могу да пређу праг улазних врата људског бића. Пре свега, праг се, на митолошком и духовном плану, сматра својеврсном магијском и заштитном баријером, сигурношћу, својеврсним мехурастим сапуном.

Ова „баријера“ има јединствену снагу и све зависи од тога ко тамо живи. Углавном, ако је породица живела дуги низ година и у хармонији у вили, снага прага ће бити изузетно јака и то ће ослабити моћ вампира који има зле сврхе, али и чаробњака. Очигледно је да довољно моћно створење може пробити довољно слаб праг.

У Дрезденверзу, пошто су вампири инхерентно магична створења, то их чини импотентнима или барем у великој мери умањује њихову моћ док пређу неовлашћену „капију“. У вампирској традицији битан је само први позив. Ако позовете вампира да уђе у вашу кућу само једном, он може да се врати у било које време да дође и убије свој плен, као што је урадио Дракула са Луси, пријатељицом глумице.

Да ли Дракула мора да буде позван?

Реч вампир се углавном користила у роману „Дракула“, који је написао Брам Стокер. Писац је осмислио застрашујућу и помало реалистичну фигуру, која читаоцима илуструје слику грофа Дракуле, шпекуланта са натприродним моћима и

изузетне снаге. Сваке ноћи се враћа у живот. Човек излази из гроба и жив напада људе којима крв тече венама. Дракула сише крв захваљујући својим оштрим и шиљастим очњацима, убијајући их и претварајући их у саме вампире.

Имун је на ноћ, алергичан на дан, на светлост Божију, на сунце. Једини репелент који га отера је бели лук, а једини начин да га убијете је коришћење дрвета јасена. Вампири су у прошлости били особе са порфиријом, болешћу која је изазивала проблеме на њиховој кожи након излагања сунцу. Тако су изашли на заласку сунца као сове, цврчци и слепи мишеви. Штавише, одбојност према белом луку је била због чињенице да је то зачин који елиминише токсине и елиминише паразите, категорију у коју су спадали и вампири. Штавише, он не може бити позван јер је оличење зла и доноси само бол и страх.

У класичном роману Брема Стокера већ знамо да је Луси месечар. Чак и да Дракула није био позван, идеја да би могао да је намами на прозор да нахрани своје инстинкте је већ намештена. Заиста, чак и ако Ван Хелсинг покуша да је одбрани белим луком и другим стварима, ништа не успева.

Могу ли вампири ући у цркве?

Постављају се многа питања везана за везу између вампира и духовности, религије. Међутим, важно је запамтити да, пошто се сматрају симболом зла и паганства, не могу добровољно да уђу у цркве или света места.

Заиста, сви верници који поседују снажно и чисто поверење у Бога могу одбити вампире захваљујући божанској сили присутној у свима онима који поседују тзв. ' Истинита вера ’. Вампири су створења ноћи, дубоко зли и далеко од природе, у легендама могу бити слични демонима, а могу и сами бити демони који поседују тело мртваца, очигледно лакше за анимирање, без воље.

Стога није могуће опсадити верне људе, који теолошки узимају име „створења Божија“.

Зло је апстрактна репрезентација греха. Не може да вас додирне, да вам науди осим ако нема наговештаја воље од стране људског бића.

Мишљење Католичке цркве било је и јесте сасвим разумљиво. Укратко, вампири не могу у потпуности напасти човека од вере. Међутим, упркос отпору, многи мушкарци остају у искушењу завођења вампира, обичан смртник може пасти на мамац вампира, чак и због хипнотичког и убедљивог ефекта.

Због испијања крви, вампир не може одмах да убије једног од својих плена и да настави да га посећује из ноћи у ноћ, вођен морбидном страшћу према својој жртви.