Чини се да је ропство једна од најтрансценденталних тема у САД. Прошло је доста времена од укидања система у земљи, али се многе заједнице и даље осећају заробљене у њему. Осећају се као да их вуче оно што се догодило њиховим прецима. То је веома тешка и сложена тема за разговор јер се ради о више од историјских чињеница. Ту су и емоције, а када се то умеша, може бити проблематично. Потомак, нови Нетфликс документарац, бави се догађајем који се бави овом темом. Хајде да га прегледамо.
Документарац режира Маргарет Браун и говори о малој заједници Афричког града, који се налази у Алабами, САД. Становници града су директни потомци робова који су последњим робовским бродом стигли на обалу САД. Брод, Клотилда, био је обавијен велом мистерије стотинама година, а проналазак би могао да открије мистерију порекла која окружује идентитет многих људи у заједници. Међутим, откриће олупине брода могло би заувек променити ствари.
Потомак је веома тежак документарац за причање. Као што видите у филму, јасно је да је за људе у граду од највеће важности да знају одакле су њихови преци. Овај ниво дефиниције идентитета је нешто веома лично. Можда ћете гледати документарац и још увек никада не разумете шта је мука у проналажењу овог брода. И тако то резултира документарцем који има врло специфичну циљну публику и већу публику која можда није заинтересована за њега.
То нема никакве везе са бојом коже, али или сте заинтересовани за ову тему, или нисте. Све ће зависити од вашег расположења и да ли можете да се идентификујете са овом темом. Будући да сам аутсајдер у тренутној ситуацији, омогућава ми да сагледам документарац из угла некога ко не зна ништа о тој теми. И иако и у мени има афричке крви, ја ни на који начин нисам ни у каквој форми, нити у облику који живим у истој ситуацији као ови људи из Алабаме. Никада нисам желео да видим одакле су дошли моји црни преци, тако да је тешко повезати се са филмом.
Многи људи ће се наћи у истој ситуацији. Ако нисте ту, нисте ту, а Десцендант нема ништа друго осим веома занимљиве лекције историје за коју бисте се могли везати ако не можете да се идентификујете са главним сукобом који документарни филм представља. Документарац се у великој мери фокусира на идентитет и порекло, а многе теме се фокусирају и на то. Ипак, најзанимљивији делови су часови историје и како оно што се дешавало у прошлости утиче на град данас.
Ове последице, и гледање како се битка и даље води међу становницима Афричког града, развијају се у најзанимљивији угао филма. Међутим, овај угао, као и све остало у документарцу, делује помало неорганизовано и раштркано. Овде постоје неке заиста интригантне приче, које долазе и од историчара и од људи који живе у граду, али филму је тешко да организује све делове у нешто кохерентно. Браун би морао заиста да поради на монтажи свега у убедљивију верзију овог истог филма, са много више фокуса на приповедање а не на политику.
Документарац можда није за свакога, у стварности ће само врло специфична мета уживати у овом филму на нивоу који превазилази радозналост, и због тога га је тешко препоручити. Браун и њен тим раде много, и то можете осетити и видети. Због тога је промена да то није филм у коме можете лакше да уживате.
Кинематографија је веома добра, а камера је у стању да ухвати све догађаје и традиције ових људи на такав начин да се осећате као да сте их посетили, што се чини као забаван провод. Уједно је тужно када камере показују какав утицај околне фабрике имају на земљиште и становнике града. Како се филм завршава, то чини врло горко-слатким тоном јер су чланови заједнице сигурно нешто постигли, али изгледа да им то није довољно да крену ка будућности.
На крају, Потомак је солидан документарац. Али његова циљна публика је толико специфична да се чини као да би некој другој публици било тешко да уђе у тему или да буде у стању да брине о ономе што се представља. Неки од најемотивнијих покрета звуче шупљи, не зато што нису важни, већ зато што за аутсајдера презентацији недостаје мало контекста. Без тога, време рада пролази док многи људи причају и постају емотивни из чудних разлога. Тешко је успоставити везе, а понекад филм ради само за врло специфичну групу људи.