Од стране Роберт Милаковић /22. септембар 202122. септембар 2021 Жанр зомбија бесни у нашим домовима и позориштима више од 50 година, а чак и данас, 2021, у време писања ове критике, изгледа да жанр не жели да иде никуда. Моћ зомбија као симболичне фигуре и алата за мучење је јака као и увек, а то отвара врата за бесконачне итерације истог основног концепта. Ноћ анимираних мртвих долази да врати жанр својим коренима преправљајући класични филм Џорџа А. Ромера у крвави анимирани фестивал прскања.
Ноћ анимираних мртвих режира Џејсон Аксин, а главне улоге тумаче Џош Дијамел, Дуле Хил и Кејт Сакхоф. Филм је директан римејк Ноћи живих мртваца из 1968. Филм говори о групи преживелих заробљених у кући док су окружени мноштвом зомбија.
Анимација је цветала у последњих неколико година са емисијама попут Цастлеваниа, Блоод оф Зеус и многим другим. Продукцијске куће су приметиле да то што је анимирано не значи да мора бити усмерено на децу. Што су Јапанци открили давно, а такође не значи да писање треба да буде лењо или мањкаво. Аватар: Тхе Ласт Аирбендер и претходно поменута Цастлеваниа, доказали су да писање може бити чврсто и генијално као у било којој продукцији уживо. Из ових разлога, постаје веома тужно известити да је класични зомби филм преправљен у лошу и непотребну анимацију.
Једна од првих ствари која ће вас погодити у тренутку гледања филма је колико је анимација лоша. Заиста је нешто што треба видети да овај филм, који чак има печат Варнер Брос., више личи на рани анимацијски пројекат аниматора почетника на факултету него на нешто што би се могло сматрати професионалним квалитетом.
Ликови, окружење и анимација, сам покрет, све у овом филму изгледа крајње бескорисно. Дизајн карактера је недоследан од кадра до кадра, а анимација можда чак и прескаче неке кадрове ту и тамо јер изгледа исецкано током читавог времена рада. Варнер Брос. Аниматион је током година осмислио неке импресивне анимиране карактеристике. Било би у њиховом најбољем интересу да буду пажљивији у погледу тога где стављају своје име. Очигледно је да је овај филм уступљен мањем тиму анимација.
Када се неке од претходно поменутих анимираних емисија потруде да покажу публици да медиј може да створи ствари које једноставно не би биле могуће у живој акцији; скреће пажњу на продукцију Ноћи анимираних мртвих, као бесрамну грабу новца.
Визуелност није једина ствар која овде недостаје. Редитељ Џејсон Аксин одлучује да ту и тамо измени неке догађаје из оригиналног филма, али једина ствар на коју оригинал утиче је темпо. Овај анимирани филм је много краћи од оригиналног филма, и то би могао бити плус за новију публику која је нестрпљива, али је веома тешко видети да иза овог филма стоји човек са визијом. Од кадрирања, контроле квалитета, до одабира кадрова који се користе у филму. Чини се као да је Акин морао да ради на ужасном временском оквиру, са скоро нултим буџетом, или можда једноставно није марио за филм. Све су то могућности, али поента је да филм пропада на скоро свим нивоима.
Једина места на којима филм блиста су она која оригинални филм чине класиком. Када се пажљиво гледа, нека читања Ноћи живих мртваца; барем у смислу друштвеног коментара, и данас су релевантни као и 1968. То што је копија тог филма значи да Ноћ анимираних мртвих такође нуди те елементе гледаоцу. Заиста је невероватно видети колико је оригинални Ромеров филм револуционаран и утицајан. Ако неко гледа ово а да није видео оригинал, и даље ће успети да препозна бескрајан број конвенција које се и даље примењују на жанр више од 50 година касније. Угриз као начин преношења болести, мистериозно порекло инфекције и међуљудске борбе, све је ту. Ако није покварен, немојте га поправљати.
Још један аспект који се истиче, али који је ексклузиван за овај римејк, је гласовна глума. Цела глумачка екипа је прилично добра и нико од њих не показује лењост када је у питању извлачење улога. Хил и Дјуамел су врхунци глумачке екипе и показује када ликови крећу на своја путовања. Хилл као Бен је посебно добар, и мора бити јер је лик један од најупечатљивијих протагониста у жанру. Крај ће и даље остати у мислима савремене публике, а чини се да је ово могао бити најбољи тренутак за објављивање квалитетног анимираног римејка овог класика. Ипак, није требало да буде. Глумачка екипа је свакако заслужила да буде на бољем филму.
У целини, Ноћ анимираних мртвих више личи на хватање новца него на било шта друго. То је одличан пример пропуштене прилике да се не инвестира у прави таленат да се ова класична прича о зомбију доведе у царство анимације. Царство које сваким даном добија све више адепта. Лоша режија и смешна анимација чине ово веома тешком за препоручити и најгорим могућим начином уживања у једном од најреволуционарнијих и најутицајнијих филмова у историји филма.