Од стране Роберт Милаковић /8. фебруар 202115. априла 2021. године Доносимо вам 70 најбољих цитата Господара прстенова свих времена. Ј.Р.Р. Толкиенов свет Међуземље нам је понудио неке невероватне цитате током година, а можете их пронаћи овде.
Најбољи цитати Господара прстенова
То је посао који никада није започео јер је најдуже потребно да се заврши.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Али на крају је то само пролазна ствар, ова сенка; чак и мрак мора проћи.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Није снага тела, већ снага духа.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Бескорисно је освету дочекати осветом: ништа неће излечити.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Дела неће бити мање храбра јер су нехваљена.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Чак и најмањи човек може да промени ток историје.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Има нешто доброг на овом свету, господине Фродо... и за то се вреди борити.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Прогоњен човек понекад уморан од неповерења и чезне за пријатељством.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Па ипак, често је такав ток дела која покрећу точкове света: мале руке то чине јер морају, док су очи великих негде другде.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Чудна је судбина да трпимо толико страха и сумње због тако мале ствари... тако мале ствари.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Онај ко разбије ствар да би сазнао шта је, напустио је пут мудрости.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Све што треба да одлучимо је шта ћемо са временом које нам је дато.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Многи који живе заслужују смрт. А неки који умру заслужују живот. Можете ли им га дати? Онда немојте бити жељни да осудите смрт. Јер чак ни најмудри не могу да виде све крајеве.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Није наш део да савладамо све плиме света, већ да чинимо оно што је у нама за помоћ оних година у које смо постављени, искорењујући зло на пољима која познајемо, да би они који живе после имали чиста земља да обрађује.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Много је чудних прилика света, а помоћ ће често доћи из руку слабих када мудри посрну.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Изгорела рука најбоље учи. После тога савет о ватри иде у срце.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Неверан је онај који каже збогом када се пут смрачи.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Мука у мраку била је опасност од које сам се плашио и није ме спутавала.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Ко зна? Имају стрпљења. Иди где мораш и надај се!
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
То није очај, јер очај је само за оне који виде крај ван сваке сумње. Ми не!
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Можда су путеви којима ћете сваки од вас крочити већ постављени пред вашим ногама, иако их не видите.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Памћење није оно што срце жели. То је само огледало.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Опасан је посао, Фродо, изаћи на твоја врата. Закорачиш на цесту и ако не одржиш ноге, не знаш где би могао да те однесе.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Три прстена за вилењачке краљеве под небом,
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Седам за господаре патуљака у њиховим каменим дворанама,
Девет за смртнике, осуђене на смрт,
Један за Мрачног Господара на његовом мрачном трону
У земљи Мордора где леже сенке.
Један Прстен да влада њима свима, Један Прстен да их пронађе,
Један Прстен да их све донесе и у тами их веже.
У земљи Мордора где леже сенке.
ПИПИН: Нисам мислио да ће се овако завршити.
ГАНДАЛФ: Крај? Не, путовање се овде не завршава. Смрт је само још један пут, којим сви морамо да идемо. Сива кишна завеса овог света се откотрља, и све се претвара у сребрно стакло, а онда га видите.
ПИПП: Шта? Гандалфе? Види шта?
ГАНДАЛФ: Беле обале, а даље, далека зелена земља под брзим изласком сунца.
ПИПП: Па, то и није тако лоше.
ГАНДАЛФ: Не. Не, није.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Дом је иза, свет испред,
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
и много је путева којима треба крочити
кроз сенке до ивице ноћи,
док све звезде не запале.
Неки који имају Прочитајте књигу , или су га у сваком случају прегледали, сматрали да је досадно, апсурдно или презриво, и немам разлога да се жалим, пошто имам слична мишљења о њиховим делима, или о врстама писања које они очигледно преферирају.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Све је добро што се боље завршава.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Желим да будем исцелитељ и да волим све што расте и није неплодно.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Ја сам стар, Гандалфе. Не гледам то, али почињем да осећам то у свом срцу. Заиста добро очувано! Па, осећам се потпуно мршаво, некако истегнуто, ако разумете на шта мислим: као путер који је наструган преко превише хлеба. То не може бити тачно. Треба ми промена, или тако нешто.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Обратите пажњу на приче старих жена. Могуће је да само они чувају у сећању оно што је мудрима некада било потребно да знају.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Тамо где има живота има наде и потребе за мршављењем.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Фродо: Волео бих да ми Прстен никада није дошао. Волео бих да се ништа од овога није догодило.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Гандалф: Тако раде сви који доживе таква времена, али то није на њима да одлучују. Све што треба да одлучимо је шта ћемо са временом које нам је дато.
А неке ствари које није требало заборавити су изгубљене. Историја је постала легенда. Легенда је постала мит. И за две и по хиљаде година, прстен је нестао из сваког знања.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Прогоњен човек понекад уморан од неповерења и чезне за пријатељством.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Листови су били дугачки, трава је била зелена,
Кукута-кишобрани високи и лепи,
И на пропланку се видело светло
Од звезда у сенци које светлуцају.
Тинувиел је тамо плесао
Уз музику невиђене луле,
И светлост звезда је била у њеној коси,
И у њеној одећи светлуца.Тамо је Берен дошао са планина хладних,
И изгубљен је лутао под лишћем,
И где се котрљала Вилењачка река.
Ходао је и тужан.
Завирио је између листова кукуте
И видео у чуду цвеће од злата
На њеној мантији и њеним рукавима,
А њена коса као сенка прати.Чаролија је излечила његове уморне ноге
Да су преко брда били осуђени на лутање;
И пожурио је, снажан и флотан,
И ухватио се за блиставе месечеве зраке.
Кроз плетену шуму у Елвенхомеу
Лагано је побегла на плесним ногама,
И оставио га усамљеног и даље да лута
У тихој шуми слуша.Тамо је често чуо звук летења
О стопалима лаким као липово лишће,
Или музика која извире под земљом,
У скривеним удубинама дрхтећи.
Сада су увенули снопови кукуте,
И један по један са уздахом
Шапат је пао лишће букве
У зимској шуми се колеба.Тражио ју је увек, лутајући далеко
Где је лишће година било густо посуто,
Од светлости месеца и зрака звезда
На мразним небесима дрхтећи.
Њена мантија је блистала на месецу,
Као на врху брда високо и далеко
Играла је, а пред њеним ногама је била разбацана
Магла сребра дрхти.Кад прође зима, опет дође,
И њена песма је ослободила изненадно пролеће,
Као што расте шева и пада киша,
И отопљена вода која мехури.
Видео је како пролеће вилењачко цвеће
О њеним стопалима, и поново оздравила
Жудео је од ње да игра и пева
На трави несметано.Поново је побегла, али он је брзо дошао.
Тинувиел! Тинувиел!
Назвао ју је вилењачким именом;
И ту је престала да слуша.
Један тренутак је стајала, и чинила
Његов глас је лежао на њој: Берен је дошао,
И пропаст је пала на Тинувиел
То је у његовим рукама лежало блиставо.Док ју је Берен гледао у очи
У сенци њене косе,
Дрхтава звездана светлост неба
Видео је тамо огледало како светлуца.
Тинувиел, вилењачки сајам,
Бесмртна девојка вилењачки,
О њему баци своју сеновиту косу
И руке као сребро светлуцају.Дуг је био пут који их је носила судбина,
На каменим планинама хладним и сивим,
Кроз ходнике гвоздених и мрачних врата,
И шуме велебиља без сутрашњег дана.
Раздвојена мора између њих лежала су,
А ипак су се коначно срели још једном,
И давно су преминули
У шуми певајући без туге.Одлази, покварени двиммерлаик, господару стрвина! Оставите мртве на миру!
Хладан глас је одговорио: „Не иди између Назгула и његовог плена! Или те неће убити на твој ред. Он ће те однети у куће јадиковке, иза сваке таме, где ће твоје месо бити прождерано, а твој смежурани ум остављен гол Оку без капака.
Мач је зазвонио док је био извучен. Ради шта хоћеш; али ја ћу то спречити, ако могу.
Да ме ометаш? ти будало. Ниједан живи човек не сме да ме спречи!
Тада је Мери чуо за све звуке у том часу најчудније. Чинило се да се Дернхелм насмејао, а јасан глас је био попут челичног прстена. Али ја нисам жив човек!
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Овде ми се уопште ништа не свиђа. рече Фродо, корак или камен, дах или кост. Земља, ваздух и вода изгледају проклети. Али тако је наш пут положен.
Да, тако је, рекао је Сем, и не би требало да будемо овде уопште, да смо знали више о томе пре него што смо почели. Али претпостављам да је то често тако. Храбре ствари у старим причама и песмама, господине Фродо, авантуре, како сам их ја звао. Некада сам мислио да су то ствари које дивни људи из прича излазе и
тражили, јер су их хтели, јер су били узбудљиви и живот је био помало досадан, нека врста спорта, како би се рекло. Али то није тако са причама које су заиста биле важне, или са онима које остају у уму. Фолк је као да је у њих само слетео, обично су им путеви били тако постављени, како се каже. Али очекујем да су имали много шанси, попут нас, да се врате, али нису. А да јесу, не би требало да знамо, јер би били заборављени. Чули смо за оне који су се управо одвијали, а не све у добром крају, имајте на уму; барем не ономе што људи у причи а не изван ње називају добрим крајем. Знате, доћи кући и наћи све у реду, мада не баш исто; као стари господин Билбо. Али то нису увек најбоље приче за чути, иако су то можда најбоље приче за слетање! Питам се у какву смо причу упали?Питам се, рече Фродо, али не знам. И то је начин праве приче. Узмите било коју која вам се свиђа. Можда знате, или погађате, каква је то прича, са срећним или тужним крајем, али људи у њој не знају. А ти не желиш да то раде.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
То је био Семов први поглед на битку људи против људи, и није му се много допало. Било му је драго што не види мртво лице. Питао се како се човек зове и одакле долази; и да ли је заиста био зла срца, или какве су га лажи или претње навеле на дуги поход од његовог дома; и да је најрадије ту остао у миру.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Али на крају је то само пролазна ствар, ова сенка; чак и мрак мора проћи.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Свет је заиста пун опасности и у њему има много мрачних места.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
На море, на море! Бели галебови плачу,
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Ветар дува, а бела пена лети.
Запад, запад далеко, округло сунце пада,
Сиви брод, сиви брод, чујеш ли их како зову,
Гласови мог народа који су отишли пре мене?
Отићи ћу, оставићу шуме које су ме родиле;
Јер наши дани се завршавају и наше године пропадају.
Проћи ћу широке воде усамљено пловећи.
Дуги су таласи на Последњој обали,
Слатки су гласови на изгубљеном острву који зову,
У Ересији, у Елвенхомеу који нико не може открити,
Где лишће не пада: земља народа мога заувек!
Увек неко други мора да настави причу.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Радије бих провео један живот са тобом, него да се сам суочим са свим годинама овог света.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Не презри сажаљење које је дар нежног срца, Еовин!
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Мрачни Господар има Девет. Али имамо Једног, моћнијег од њих: Белог јахача. Он је прошао кроз огањ и бездан, и они ће га се бојати. Ићи ћемо куда он води.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
његов стари живот је лежао иза у магли, мрачна авантура је лежала испред.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Волео је планине, или је волео помисао да марширају на ивици прича донетих издалека; али сада га је носила неподношљива тежина Средње земље. Чезнуо је да затвори огромност у тихој соби уз ватру.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Овде је био један са призвуком високог племенитости као што је Арагорн понекад откривен, можда мање висок, али такође мање неурачунљив и удаљен: један од Краљева људи рођен у касније време, али дирнут мудрошћу и тугом расе Елдара . Сада је знао зашто је Берегонд с љубављу изговорио његово име. Био је капетан за којим ће људи следити, за којим ће он следити, чак и под сенком црних крила.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Певао сам о лишћу, о лишћу злата, и лишће злата је тамо расло:
О ветру сам певао, ветар је дошао и у грање је дунуо.
Иза Сунца, иза Месеца, пена је била на мору,
А поред низа Илмарина расло је Златно дрво.Испод звезда Евер-еве у Елдамару је сијало,
У Елдамару поред зидина Вилењачког Тириона.
Тамо дуго златно лишће расте на годинама гранања,
Док овде иза Раздвојених мора сада падају вилењачке сузе.О Лориен! Предуго сам се задржао на овој Хитхер Схоре
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
И у круну која бледи упредали су златни еланор.
Али кад бих о бродовима сада певао, који би ми брод дошао,
Који би ме брод икада вратио преко тако широког мора?
Зашто, Сам, рекао је, да те чујем некако ме весели као да је
прича је већ написана. Али изоставили сте једног од главних ликова; Самвисе, дебелог срца. „Желим да чујем више о Сему, тата. Зашто му нису више говорили, тата? То је оно што волим, засмејава ме. А Фродо не би стигао далеко без Сема, зар не, тата?’Господине Фродо, рекао је Сем, не би требало да се ругате. Био сам озбиљан.
И ја сам, рекао је Фродо, и јесам. Идемо мало пребрзо. Ти и
Ја, Сем, још увек сам заглављен на најгорим местима у причи, и врло је вероватно да ће неки у овом тренутку рећи „Зачепи књигу сада, тата; не желимо више да читамо’.Можда, рекао је Сем, али ја не бих то рекао. Урађене ствари и
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
преко и претворене у део великих прича су различите. Па, чак би и Голум могао да буде добар у причи, ионако бољи него што је код тебе. А и сам је некада волео приче, по сопственом мишљењу. Питам се да ли мисли да је херој или негативац?
Голлум! звао је. Да ли бисте волели да будете херој, где је сада стигао
опет?
Па ипак, често је такав ток дела која покрећу точкове света: мале руке то чине јер морају, док су очи великих негде другде.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Пипин је у чуду погледао лице које је сада било близу његовог, јер је звук тог смеха био весео и весео. Ипак, на чаробњаковом лицу у почетку је видео само линије бриге и туге; иако је пажљивије погледао да се испод свега крије велика радост: извор весеља довољан да насмеје краљевство, ако би избио.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Не бој се ничега! Мир до јутра! Не обраћајте пажњу на ноћну буку!
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Чак и најмања особа може променити ток будућности.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Хладне руке и срце и кост,
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
и хладно спавај под каменом:
никад се више не буди на каменом кревету,
никад, док Сунце не затаји и Месец не умре.
На црном ветру звезде ће умрети,
и даље на злату овде нека леже,
све док мрачни господар не подигне руку
над мртвим морем и усахлом земљом.
Стићи ћу тамо, ако оставим све осим својих костију,
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Дела неће бити мање храбра јер су нехваљена.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Зар авантурама никад нема краја? Претпостављам да не. Увек неко други мора да настави причу.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Дубоко је удахнуо. „Па, вратио сам се“, рекао је.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
БЕЗ УЛАЗА ОСИМ НА ПАРТИЈАНСКИМ ПОСЛОВИМА.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
И даље је хобит Мериадок стајао тамо и трепћући кроз сузе, и нико му није говорио, заиста, чинило се да га нико није обазирао. Обрисао је сузе и сагнуо се да подигне зелени штит који му је дала Еовин, и забацио га је на леђа. Затим је потражио свој мач који је пустио да падне; јер чак и када је задао његов ударац рука му је била утрнута, и сада је могао да користи само леву руку.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Фантазија је ескапистичка, и то је њена слава. Ако је војник заточен од стране непријатеља, зар ми не сматрамо да је његова дужност да побегне?
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Ипак, на последњем месту, Берен је убио Вук који је дошао са капија Ангбанда, и умро је у наручју Тинувијела. Али она је изабрала смртност, и да умре од света, да би могла да га следи; и пева се да су се поново срели иза мора која се раздвајају, и да су након кратког времена још једном живи ходајући по зеленим шумама, заједно прошли, давно, изван граница овог света. Дакле, Лутијен Тинувиел једина од вилењачког рода је заиста умрла и напустила свет, а они су изгубили њу коју су највише волели.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Па, враћам се на отворено, да видим шта раде ветар и небо!
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Многи који живе заслужују смрт. А неки који умру заслужују живот. Можете ли им га дати? Онда немојте бити превише жељни да пресудите смрт. Јер чак ни најмудри не могу да виде све крајеве.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Прошао сам кроз ватру и дубоку воду, откако смо се растали. Заборавио сам много тога што сам мислио да знам, и поново научио много тога што сам заборавио.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Над пољем је зазвонио његов чист глас који је дозивао: „Смрт! Вожња, вожња у пропаст и смак света!
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Три прстена за вилењачке краљеве под небом
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Седам за Господаре патуљака у њиховим каменим дворанама
Девет за смртнике осуђене на смрт
Један за Мрачног Господара на његовом мрачном трону
У земљи Мордора где леже сенке
То је једино место у свим земљама за које смо икада чули и које не желимо да видимо ближе; и то је једино место на које покушавамо да стигнемо! И то је оно где никако не можемо да стигнемо.
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова
Права имена вам говоре причу о стварима којима припадају
– цитат Ј.Р.Р. Толкин, Господар прстенова